моћи

Servocroata

Verbo

мо̏.ћи perfectivo/imperfectivo, intransitivo

  1. poder, ser capaz de
  2. poder, ter permissão para
  3. poder, ter a possibilidade de

Conjugação
    Conjugação de моћи (formas básicas)
Formas impessoais
Infinitivo mȍći
мо̏ћи
Advérbio verbal presente mȍgūći
мо̏гӯћи
Advérbio verbal passado mȍgāvši
мо̏га̄вши
Substantivo verbal –
Formas pessoais
Tempo Singular Plural
1ª2ª3ª 1ª2ª3ª
Presente mogu
могу		možeš
можеш		može
може		možemo
можемо		možete
можете		mogu
могу
Aoristo mogoh
могох		može
може		može
може		mogosmo
могосмо		mogoste
могосте		mogoše
могоше
Imperfeito mogah
могах		mogaše
могаше		mogaše
могаше		mogasmo
могасмо		mogaste
могасте		mogahu
могаху
Imperativo –mozi/mogni
мози/могни		–mozimo/mognimo
мозимо/могнимо		mozite/mognite
мозите/могните 		–
Particípio passado
  Singular Plural
MasculinoFemininoNeutro MasculinoFemininoNeutro
Ativo mogao
могао		mogla
могла		moglo
могло		mogli
могли		mogle
могле		mogla
могла
Passivo moguć
могућ		moguća
могућа		moguće
могуће		mogući
могући		moguće
могуће		moguća
могућа

Verbetes derivados
  • домоћи се / domoći se
  • измоћи/izmoći
  • одмоћи/odmoći
  • помоћи/pomoći
  • смоћи/smoći
  • узмоћи/uzmoći

Forma de substantivo

мо̏.ћи feminino

  1. genitivo singular de моћ
  2. instrumental singular de моћ

мо.ћи feminino

  1. dativo singular de моћ
  2. vocativo singular de моћ
  3. locativo singular de моћ

мо.ћи feminino plural

  1. nominativo plural de моћ;
  2. genitivo plural de моћ
  3. acusativo plural de моћ
  4. vocativo plural de моћ

Sinônimos
  • De 2: моћу/moću

Formas alternativas

Etimologia
Derivado de моћ (moć) ("poder, capacidade")

Pronúncia
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.